Energetska tranzicija i dekarbonizacija nazaustavljiv su proces u BiH, koji zahtijeva velike investicije da bi ova zemlja do 2050. godine postala karbonski neutralna, izjavila je u četvrtak Sanja Kapetina iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara.
– Potrebna je pravedna tranzicija energetskog sektora jer se 60 odsto struje u BiH proizvodi iz termoelektrana – rekla je Kapetina na panelu o dekarbonizaciji na samitu energetike “SET Trebinje 2023”.
Ona je navela da nije realno očekivati zatvaranje rudnika i termoelektrana do 2030. godine u BiH, te da se intenzivnija dekarbonizacija energetskog sektora očekuje nakon toga, što zahtijeva jačanje stručnih i ljudskih resursa koji treba da vode taj proces.
Kapetina je napomenula da su za dekarbonizaciju potrebne investicije, prije svega, u obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti, kao i u razvoj prenosne i distributivne mreže i u nove tehnologije.
– Pred nama je kompleksan zadatak i taj proces moramo ubrzati. Dekarbonizacija jeste skupa, ali zakašnjela će biti preskupa – istakla je Kapetina i dodala da je zato taj proces potrebno pravilno planirati.
Ona je ukazala da je potrebno definisati koji su najbolji načini za dalji razvoj energetskog sektora, uvažavajući sve domaće specifičnosti da bi BiH do 2050. godine postala karbonski neutralna, na šta se obavezala potpisivanjem Sofijske deklaracije.
– Proces dekarbonizacije ne treba posmatrati samo kao obavezu, već i kao veliku razvojnu šansu za energetski sektor, koji je strateška razvojna grana u BiH – istakla je Kapetina.
Ona je napomenula da mogu biti ogromne koristi od tog procesa i za građane i za privredu, prije svega kroz obezbjeđenje energetske sigurnosti, stimulaciju privrede, kreiranje novih radnih mjesta i povećanje bruto domaćeg proizvoda.
Kapetina je naglasila da je zbog toga neophodno što prije usvojiti integrisani energetski klimatski plan BiH, na čemu se intenzivno radi, a koji će definisati ciljeve i trasirati put razvoja energetskog sektora s ciljem njegove dekarbonizacije do 2050. godine.
Potrebno je, kako je rekla, donijeti i energetske strateške dokumente u čemu pomaže UNDP, koji treba da su usklađeni sa Energetskom zajednicom Jugoistočne Evrope, a nakon toga treba i obezbijediti finansiranja tih projekata.
Rezidentni predstavnik UNDP-a Steliana Nedera istakla je da u BiH pomažu u sprovođenju pravedne tranzicije za sve, naročio u tri privredne grane i za 20 preduzeća sa kojima sarađuju, što je važno da bi se industrija dekarbonizovala i postala “zelenija”, navodeći da pomažu i na podizanju svijesti javnosti o značaju te teme.
Ona je navela da ta organizacija sarađuje sa 120 zemalja u oblasti energetske tranzicije jer je veća energetska efikasnost i primjena obnovljivih izvora energije važna za sve kompanije, posebno one koje izvoze na tržište EU.
Na skupu je istaknuto da je cilj pravedne energetske tranzicije da niko ne ostane zapostavljen i da ne bude energetskog siromaštva bilo kog dijela stanovništva.
U zemljama regiona potrebno je obezbijediti što veći energetski suverenitet da bi domaće kompanije mogle po modernim tehnologijama da upravljaju elektroenergetskim sektorom, od proizvodnje do isporuke struje i ostalih usluga potrošačima, rečeno je u četvrtak na samitu energetike “SET Trebinje 23”.
Direktor kompanije “Dvelt” iz Banjaluke Stefan Krneta istakao je da postoji veoma dobra baza znanja za primjenu naprednih tehnologija u oblasti energetike, nastala saradnjom na projektima domaćih energetskih i informacionih kompanija prethodnih godina, što ih čini suverenijim jer sami mogu da vladaju svojim sistemom po modernim tehnologijama.
On je istakao, na panelu o bezbjednosti energetskog sektora u oblasti mjerenja i prenosa, da su lokalno znanje i firme pokazali da su dobro uradili stvari koje je u prethodnom periodu nametnula EU, a tiču se “Elektroprivrede Republike Srpske”, kao što je razdvajanje tržišta.
Krneta je istakao da takvim domaćim firmama treba obezbijediti preferencijalan status na domaćem tržištu, kao što to imaju i strane firme na svojim tržištima, koje su im veliki konkurenti.
On je ukazao da domaće firme da bi pratile moderne tehnologije imaju velike troškove na stranom tržištu, kao i za dobijanje sertifikata, jer nijedna zemlja regiona nema svoje sertifikacione kuće.
Krneta je istakao da domaće firme mogu da iznesu velike i važne projekte u ovoj oblasti i da imaju dobru saradnju i sa operatorima i softverskim kompanijama.
Vladimir Arnaut iz “Elektrokrajine” naveo je da su narod i potrošači njihovi najveći investitor i da će se truditi da budu što efikasniji i kvalitetnije im isporučuju struju.
Direktor “Mikroelektronike” iz Banjaluke Dragan Praštalo je istakao da su neke domaće firme među desetak najboljih u svijetu po ispunjavanju određenih standarda u toj oblasti, za šta imaju sertifikata.
On je istakao da je potrebno zaštititi domaće tržište da bi te kompanije mogle što više da “izvoze pamet”, jer takva zaštita postoji i u drugim zemljama koje se neiskreno zalažu za liberalno tržište, a štite svoje kompanije.
Zato je, kako je istakao, važan energetski suverenitet za jednu državu da sve može da proizvodi kod sebe, umjesto da plaća skupe usluge na stranim tržištima.
Na skupu je istaknuto da su “pametna brojila” važna u cijelom lancu elektroenergetskog sistema, posebno zbog sve većeg priključenja na mrežu obnovljivih izvora energije i da ona obezbjeđuju smanjenje gubitaka na mreži i povećanje kvaliteta usluga za krajnje korisnike.
banjaluka.net
