Ako je neko vakcinisan, a nema antitijela ne znači da vakcina ne djeluje, to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da vjeruje znanju i iskustvu ljekara da i njemu vakcinacija pomaže, navodi za RTS srpska doktorka Ljiljana Sofronić Milosavljević, iz Instituta za primenu nuklearne energije.
Ljiljana Sofronić Milosavljević je navela da antitijela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali i u slučaju da ih neko nema ne znači da on nije zaštićen.
– Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne znači da on nije zaštićen zato što b-ćelije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge ćelije to su t-limfociti koji su sposobni i čija je prva i najvažnija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju ćelije zaražene virusom tako da ta odbrana postoji – objašnjava Sofronić Milosavljevićeva.
Objašnjava da to što neko nema antitijela ne znači da vakcina ne deluje.
– Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže. To je nekada slučaj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uništava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa – objašnjava ona.
Kako kaže, ukoliko je neko vakcinisan on će brže i lakše podnositi svaki naredni kontakt sa virusom.
Navodi da imamo dva odgovora u borbi sa virusom – imunski i stečeni.
– Mi imamo dve ruke u toj odbrani – jedna je taj urođeni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji našem organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi stečeni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani – objašnjava doktorka.
Navodi da kod ljudi koji su preležali kovid i imali lakšu kliničku sliku njihov imunitet može da traje i do godinu dana.
– Međutim, predostrožnosti radi, pošto on vremenom slabi i tim ljudima se preporučuje vakcinacija, dok onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je češće podsećati. Sve to je u cilju da bi klinička slika bila što blaža – navodi Sofronić Milosavljevićeva.
Da li previše antitijela može da škodi Objašnjava da antitijela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboljeli ili vakcinisani i ističe da previše antitijela ne može da napravi problem.
– Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da žive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje pasoša i ukoliko se pridržavaju mera – navodi i ističe da ljudi ne smiju da zaborave čak i kad dobiju tri doze vakcine, da moraju da se pridržavaju mera.
"Ukoliko se ne pridržavaju odgovarajućih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u nešto manjem obimu nego što bi to bilo inače, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske , da se pridržavamo i drugih mera – pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak život koliko toliko teče normalno", navodi Sofronić Milosavljevićeva.
Navodi da je interesovanje za provjeru antitela u INEP-u veliko.
"I mi se trudimo da se organizujemo na najbolji mogući način tako da izađemo u susret svima, tako da se radi bukvalno od ujutru do uveče po smenama, i ta detekcija antitela teče onako kako treba tako da ljudi sada mogu da imaju jedan podatak više u svom zelenom sertifikatu", poručila je Sofronić Milosavljevićeva.
