U Sremskim Karlovcima je u petak 16. jula porodica sahranila Sašu Stankova.
Dva dana kasnije, ispostaviće se da je Saša živ, a da se u porodičnoj grobnici nalazi njihov sugrađanin.
Mnogi od nas su se ponekad zapitali kako bi izgledala njihova sahrana, da nekim čudom vidimo ko bi nas oplakao, šta bi o nama rekli, a onda jednostavno da nastavimo dalje sa svojim životom. Naravno, takvo nešto je nemoguće. Skoro pa nemoguće.
Pedesetšestogodišnji Saša Stankov iz Sremskih Karlovaca bio je živ, a mrtav. Na Čeratskom groblju bila je humka, kraj nje krst sa njegovim imenom i prezimenom, godinom rođenja i – logično – godinom smrti. Stvari bi se nastavile svojim tokom da u grobu Saše Stankova nije bio sahranjen neko drugi, mještanin Sremskih Karlovaca, kojeg takođe zovu Saša, i koji je ličio na živog “pokojnika”. Da stvari budu “zanimljivije”, mještani Sremskih Karlovaca poznaju Stankova još i kao Isusa, zbog duge brade, piše 021.rs.
U JKP “Belilo”, koje je zaduženo za održavanje grobalja i pružanje pogrebnih usluga, do objavljivanja ovog teksta nisu stigli odgovori u vezi sa nesporazumom o kom pričaju Sremski Karlovci. Kada smo telefonski kontaktirali preduzeće, rečeno je da pristup mejlu imaju tri osobe, te da nijedna nije tu trenutno.
