Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom.
Od mladosti podvizavao se, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godini života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.
Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“. Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i naredi da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: „Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: „Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama“.
Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena.
Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana po smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepodobni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.
Sveti mučenici Enen, Niren i Pen smatraju se prvim mučenicima slovenskim koji se pominju u istoriji. Nazivaju se Skitima i učenicima svetog apostola Andreje. Postradali za veru od svojih neznabožačkih suseda s desne strane Dunava, blizu Varne. Vezani na ledu, oni se zamrzoše, i upokojiše u Gospodu.
