Nakon što je u medijima odjeknula vijest da su na teritoriji Bora uhapšena dvojica muškaraca zbog sumnje da su prijetili porodici dvogodišnje djevojčice Danke Ilić, oglasio se njen otac Miloš.

Miloš je rekao da je upoznat sa tim. Međutim, kako kaže, njih dvojicu nisu prijavili ni on, ni neko od članova porodice Ilić.

Na pitanje da li je istina da su dobijali prijetnje Miloš je za Informer izjavio:

“Jeste, dobili smo pretnje putem Tik Toka. Taj snimak je došao do policije, ja nisam ni morao da reagujem, a i nemam potrebe za tim, ne želim da se bavim time uopšte, jer je reč o velikim glupostima”.

Kako kaže, čuo je da su prijetili njegovoj porodici preko lajv uključenja na TikToku i da su govorili neke gluposti, spominjući dvogodišnju Danku.

U toku razgovora, osvrnuli smo se i na informaciju da je 24. septembra podignuta optužnica protiv osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, kojom tužilaštvo tereti Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića za teško ubistvo u saizvršilaštvu, ali i Dejanovog oca Radoslava Dragijevića za neprijavljivanje krivičnog djela i učinioca i pomoć učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela.

“Optužnica je podignuta, sad samo čekamo sud”, kratko je zaključio Miloš.

Podsjetimo, Boranin Dušan Savić uhapšen je 9. oktobra zbog pokušaja izazivanja panike i nereda putem društvenih mreža, a pored njega uhapšena je još jedna osoba koja je preko iste medijske platforme upućivala direktne prijetnje roditeljima male Danke Ilić.

Slučaj vodi Osnovno javno tužilaštvo u Boru.

Optužnica za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić (2) u Banjskom Polju 26. marta podignuta je 24. septembra.

Telegraf.rs došao je u posjed optužnice, koja još nije potvrđena, te je podložna naknadnim promjenama i dopunama. U njoj su detaljno navedeni iskazi dvojice optuženih koji su se mijenjali od priznanja do negiranja krivice, što je dodatno zakomplikovalo već težak slučaj u kom nema glavnog dokaza - teijla djeteta.

U optužnici se nalaze tri iskaza okrivljenog Dejana Dragijevića iz policije i tužilaštva. Dragijevićevi iskazi nalaze se na nešto više od pet strana optužnice.

Dragijević je u policiji saslušan 5. aprila i tada je ispričao da je 26. marta sa kolegom Srđanom Jankovićem sa kojim radi u smeni u JKP "Vodovod" Bor, upućen na radni zadatak u naselje Banjsko Polje, na adresu u Ozrenskoj ulici, kako bi ispumpali vodu iz šahta i proveili da li negdje na mreži ima curenja, a da su tamo otišli službenom automobilom "fijat panda" koji je vozio Srđan Janković.

“Nakon što smo završili radni zadatak, izašli smo na glavnu ulicu u Banjskom Polju, odnosno u Ulicu vojvodine Radomira Putnika, gde smo skrenuli desno i otišli na vrh ulice, gde smo pored jedne napuštene kuće zaustavili auto i izašli da bismo mokrili i nakon toga samo seli u automobil i pošli na dole, u smeru izlaska iz Banjskog Polja. Nakon nekih 100 metara osetio sam udarac automobila u neki predmet, a nakon što sam pogledao kroz prozor video sam nepoznatu devojčicu kako leži pored točka automobila sa desne strane”, rekao je Dragijević u policiji.

On je rekao da je potom izašao iz automobila, podigao djevojčicu i unio je u službeni automobil, kao i da nije poznavao dijete ni njene roditelje, a da je procijenio da dijete ima oko dvije godine i da se sjeća da je na sebi imala ljubičaste pantalone i plavu bluzu na raskopčavanje, kao i da joj je kosa bila vezana u rep.

“Dete sam spustio u tovarni deo automobila, tačnije deo gde se nalazila pumpa za ispumpavanje vode. Siguran sam da je dete u tom trenutku disalo i pomeralo se, ali nijednog trenutka nije plakalo i nije pričalo. Levom rukom sam joj stegao vrat, a desnom joj zatvorio dotok vazduha tako što sam desnu šaku stavio preko njenih usta i nosa. Sve to je trajalo oko minut, do momenta kada je prestala da se pomera, jer je umrla. Nakon toga smo krenuli ka Boru, a usput nas je zaustavio nepoznato muškarac koji nas je pitao da li smo videli devojčicu. Rekli smo da nismo”, dodao je on.

Nakon izlaska iz Banjskog Polja su, prema onome što je Dragijević ispričao u policiji, krenuli za Bor, a Srđan Janković je zaustavio automobil na Starobanjskom putu, na mjestu na kom se nalazi deponija.

“Sećam se da je Srđan pričao na telefon sa nekim oko kupovine crepa, a potom se vratio do automobila iz kog je uzeo telo devojčice i bacio ga na deponiju. Nakon toga je seo u auto i otišli smo u JKP "Vodovod" u Boru, predali smo smenu i otišli kući. Ja sam otišao u Zlot, gde živim. Ne sećam se da li sam se u periodu posle toga vraćao na deponiju do mesta na kom smo ostavili telo deteta”, zaključio je Dragijević svoj iskaz u policiji.

Istog dana Dragijević je saslušan u tužilaštvu u toku istrage Višeg javng tužilaštva u Zaječaru, gde je ponovio ono što je rekao u policijskoj stanici, ali i proširio svoju priču. Istakao je da je ime deteta saznao putem medija, jer je vest o njenom nestanku bila na svim televizijama i u svim novinama, kao i da su cele emisije bile posvećene njenom nestanku.

Prve izmene njegovog iskaza ogledale su se u tome da je u tužilaštvu rekao da su Janković i on na deponiji obojica izašli iz vozila i da je Janković bacio telo deteta, koje nije mrdalo, dok je on čuvao stražu.

“Deponija se nalazi sa desne strane puta gledano iz pravca Banjskog Polja prema Boru. Telo smo bacili na sredini deponije, gde ima neka uvala, a onda otišli u firmu. Nismo prijavili šta se desilo iako smo videli da velik broj policajaca traga za detetom i da su uključeni helikopteri, džipovi, đandarmerija, jer se nismo setili”, rekao je Dragijević u tužilaštvu.

Na pitanje tužioca zašto se 28. aprila vratio na deponiju na kojoj  je načeno telo, on je odgovorio da je svom bratu Daliboru rekao da je Srđan bacio dete na deponiju, da živi sa bratom i da spavaju zajedno u istom krevetu, a da u domaćinstvu živi i njegova majka Svetlana i otac Radoslav.

“Mislim da je to bilo onog dana kad je policija oduzela moj "pežo" i da je tog dana i Srđanu uzet auto. Bratu sam rekao da je Srđan udario dete i da ga je on ugušio. Opisao sam kakvo je dete bilo, a posle je prepoznao to dete na slici na televiziji. Srđan i ja smo se dogovarali o tome kako da premestimo telo deteta i o tome je znao samo Dalibor. Sam sam premestio telo tako što sam "pežoom" došao na Starobanjski put, uzeo dete, stavio ga u crnu kesu za đubre i odneo iza sedišta vozača. Nije mi žao što sam stavio dete u kesu, to sam sve uradio da me policija ne uhapsi. Ne znam ko je od nas dvojice ostavio dete sa džakom”, dodao je.

On je u tužilaštvu izričito tvrdio da je on uzeo dijete sa deponije, ali je rekao da se ne sjeća gde je ostavio tijelo. Ispričao je i da je rekao Srđanu da je premještao tijelo djeteta, ali da mu nije rekao gdje ga je ostavio.

“Kada sam uzeo telo deteta i stavio ga u kesu, bilo je mrtvo i nalazilo se na istom mestu na kom smo ga ostavili. Znam da roditelji mrtvog deteta ne znaju gde je dete, jer ne znam ni ja. Znam da je Srđan išao da traži dete istog popodneva kad smo je udarili autom. Svog brata mnogo volim, kao što svako voli svog brata. Žao mi je, ne znam gde je dete. Tog dana smo popili po jednu rakiju i jedno pivo. Ispričao sam ocu šta se desilo, ali majci nisam. Otac mi ništa nije rekao, a i šta bi? Nije me pitao gde je dete. Majci nisam rekao jer se ona brzo potrese. Niko od nas trojice joj ništa nije rekao”, ispričao je Dragijević na prvom saslušanju u tužilaštvu.

Ponovio je da ih je, nakon što su krenuli da izađu iz Banjskog Polja, zaustavio čovjek koji je tražio djevojčicu. U tom momentu nisu znali da je u pitanju otac Danke Ilić.

“Rekli smo da nismo videli devojčicu, a ona je bila nazad u kolima. Kako da kažem tom čoveku da je pozadi devojčica, kada je ona mrtva, siguran sam da nije bila živa”, zaključio je Dragijević svoju odbranu, a odgovarajući na pitanja branioca po službenoj dužnosti Vanje Živković rekao je da se kaje i da bi danas drugačije postupio, da ne bi udavio dete, već bi pozvao Hitnu pomoć.

Nezavisne