Mladi se više vraćaju nego što odlaze: Iznenađujući rezultati bečkog istraživanja

Studija Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, prema kojoj se u periodu od 2015. do 2019. godine više mladih obrazovanih ljudi doselilo u Srbiju, nego što ih se iz nje iselilo, zapravo govori o tome da priča o velikom odlivu mozgova zapravo nema baš uporište u podacima.

Prema istraživanju Bečkog instituta, za četiri prethodne godine, ne računajući prošlu obilježenu pandemijom, u Srbiju se vratilo 90.000 mladih, uglavnom onih koji su završili studije u evropskim zemljama. Tu su ubrojani i mladi ljudi iz bivših jugoslovenskih republika koji u našu zemlju dolaze da studiraju, ali i stranci koji ovde dolaze da rade.

Na pitanje, da li bi se to moglo već nazvati trendom, jer obuhvata period od četiri godine, naši stručnjaci za migracije, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji i član Koordinacionog tima za upravljanje migracijama Vladimir Grečić i njegov kolega sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko smatraju da uvijek treba biti oprezan sa podacima, jer je, kako kažu, dinamiku migracija dosta teško uhvatiti. Pogotovo što Srbija takvih podataka nema i praktično ih crpimo iz imigracione statistike zemalja u koje naši ljudi odlaze.

Mladi se i vraćaju u Srbiju, a ne samo da odlaze

Arandarenko podseća da ni Bečki institut ne kaže zasigurno da se vratilo 90.000 ljudi. Nije to situacija da se obrazovani ljudi koji su završili fakultet u inostranstvu vrate u tolikom broju nego je riječ o kombinaciji odlazaka i dolazaka, odnosno, neto migracioni bilans visokoobrazovanih je pozitivan i iznosi 80-90 hiljada ljudi.

Prema istraživanju Bečkog instituta, od 2015. do 2019. godine  u Srbiju se vratilo 90.000 mladih, uglavnom onih koji su završili studije u evropskim zemljama.

On napominje da je i on došao do rezultata na istom fonu, samo ne u toliko mjeri, gledajući imigracionu statistiku zemalja gdje naši ljudi najviše odlaze, a to je prije svega Evropska unija.

Naš sagovornik napominje da ljudi više odlaze u zemlje kao što su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Češka, Poljska, Malta, gdje obično ostaju zbog sezonskih ili kratkoročnih poslova, pa se vrate. I ti koji odlaze tamo uglavnom imaju srednju školu. To je dodatno objašnjenje zašto ta priča o velikom odlivu mozgova zapravo nema baš uporište u podacima, ističe Arandarenko.

„Visokoobrazovani odlaze, ali neki i dolaze, posebno iz regiona i doprinose našem broju visokoobrazovanih. Takođe, broj onih koji odlaze iz zemlje da bi se obrazovali i tamo završavali fakultete u suštini stagnira. Jedina zemlja sa kojom zaista imamo ozbiljan problem u pogledu odliva ljudi je Nemačka koja ima apetit ne samo za našim ljudima, već cijelim svijetom“,  ističe on.

Na pitanje, da li su podaci iz studija Bečkog instituta, koliko god ih uzimali s rezervom, nagovještaj neke drugačije klime  – povratka  visokoobrazovanih, on kaže da to ne mora da znači.

Pogrešan diskurs

Može da bude nagovještaj, ako se nastave pozitivna kretanja, kaže ovaj stručnjak za migracije, ali i ističe da je glavna stvar u tome što nam je dosadašnji diskurs bio pogrešan. Nije, kaže, sagledavano stanje na ovaj način nego su se samo računali bruto podaci o tome koliko je ljudi otišlo.

„Nije ovo znak da je došlo do nekog posebnog preokreta. Niko ne kaže da mladi ljudi ne odlaze nego je to bilo previše dramatično predstavljano zato što se u to nismo udubljivali i zato što se oslanjalo na neke efemerne stvari“, zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta.

On napominje da tu prije svega misli na izvještaje Svjetskog ekonomskog foruma gdje je Srbija uvijek bila najgora po odlivu mozgova, pri čemu taj izvještaj nije zasnivan na stvarnim podacima, već na stavu anketiranih menadžera koji su samo prepričavali ono što je zajednički diskurs u zemlji. A diskurs je da svi mladi, najpametniji i najtalentovaniji odoše, objašnjava Arandarenko.

Opšteprihvaćena priča o velikom odlivu mozgova iz Srbije zapravo nema uporište u podacima, što je potvrdila i studija Bečkog instituta.

Zato on smatra da je dragocjeno što se pojavila ova nova studija koja će nas natjerati da stvari gledamo hladnije glave i oslanjajući se na podatke.

Nemoguće zaustaviti  migracije

On smatra jako dobrim i dolazak mladih iz država sa prostora bivše Jugoslavije da ovde studiraju, pa i ostanu:

„To nam daje prednost u odnosu na druge zemlje u regionu. To što je Beograd veliki grad, što u njemu ima mogućnosti, tradicionalno privlači. To su i veze ljudi posebno srpskog porijekla koji ne doživljavaju Beograd kao inostranstvo, niti mi doživljavamo te ljude, posebno ako su ovde duže, kao strance. To je nešto što je najprirodniji način i što je pozitivna stvar i Srbija, i na tome treba da gradi svoju ideju o razvoju“. 

On podvlači da je nemoguće zalagati se za zaustavljanje migracija i odlaska mladih ljudi u svijet da tamo studiraju i provode neko vreme radeći i stičući iskustvo.

„Ono na šta mora da se obrati pažnja je da se trajno iseljavanje spriječi i da što više mladih ima što bolje mogućnosti da ostane u zemlji, da rade ovde, pogotovo što je moguć rad na daljinu“, zaključuje Arandarenko.

Nije važna samo plata

Da li ćemo u Srbiji zadržati talentovane i obrazovane ljude i one koji su otišli vratiti mnogo zavisi od atmosfere u društvu.

I Grečić smatra da ljudi, pogotovo mladi, treba da odu, ali i da se vrate i da taj svoj doprinos daju svojoj državi.

„Mislim da je dobra tendencija sada kod nas da se stvore povoljni uslovi za te ljude. Da li će oni da se vrate u većem broju ili ne, da li ćemo zadržati ovdje te talentovane ljude, mnogo zavisi od atmosfere u društvu, od uslova koji im se ovde pružaju. Nije sve samo u plati. Ako je cjelokupna atmosfera u Srbiji bolja, privlačnija, utoliko će biti i veći broj onih koji će se ovdje zadržati i on ih koji će se vratiti“, ističe naš poznati stručnjak za migracije.

rs-lat.sputniknews.com