Padala ledena kiša dva dana. A udario minus. Ne, nije udario, nego je bio minus dok je padala. To ti se 30 kila odmah uhvati na mladoj šljivi. Kako da neće pući, znaš li ti koliki je to teret? Vidi onda koliko se na bukvi uhvati. Sve je do krivine dolje satrlo…
Tako pričaju mještani Bistrice i okolnih sela kojima je ledena kiša preko noći satrala voćnjake i porušila električne stubove. Struje nema već nekoliko dana, ali „omladina“ veli da se jedino živa glava na ramenima računa.
Na svakom metru lokalnih puteva vise kablovi koji su se otegli do zemlje pod ledenim teretom. U daljini se vide iznenada „iskrčene“ šume. Drveće je, kažu, pucalo svu noć. Tutnjalo kao da je Kolubarska bitka. Trojica u najboljim godinama stoje pored kazana. Čekaju da voda proključa i da padne prvo krmče. Do tada – samo o ledu i pustoši koju je ledena kiša ostavila iza sebe.
– Najgore prošao ovaj Ilinčin dio. Mora se popeti gore u po šume. To se smotalo k'o i terkija.
– Nemojte se zamarati…
– Čuj nemoj se zamarati! Kud ćeš proći?
– Pa ima gore puta.
– Ima gore! Pa i gore je juče bilo satrto sve.
– Jesi video u Dubokoj šta je bilo?
– Ovo je rat. Nikad ovako nije bilo. Pucalo je 24 sata. Ja šta je od šume radilo. Groblje.
– Išao je helikopter juče.
– Nije vidio ništa.
– Snimao je.
– Ne može kroz maglu snimiti.
– E ne može! Snimi dubinski šta ima u zemlji, a da ne može draču!
– Padala je prekjuče. Pljusak, voda išla. Ali dok je hvatalo, nula bila. Ostali smo živi. Izjazmio se bog na narod. A svetac bio. Vavedenje.
– Šta ćeš popiti da ti naspem rakiju? Ništa kafa, prvo moramo zaklati jedno. Hoćeš još jednu? Prvo ćemo većeg lupiti.
– Ne može odozdo još da se priđe. Da me udari drvo. Ja sam očistio do Ćaninog izvora. Više od dva rezervoara. Žice leže, puklo skroz.
– Pala je, brale… Šljivu mi izvalilo kraj štale. I pala na onu krušku i slomila stubić do vrata i ne možeš ući u štalu. I dok sam ja to raskrčio – pola 11. Ne možeš proći iza ambara.
– De još jednu.
– A misliš da je to lijepo popiti?
– Juče je Baćo otišao na Omarsku, dolje preko Radosavske ili na Donju Piskacivu, pa izašao na Radulje. Sve je bilo do zemlje. Sve bilo savijeno.
– U mene ona breza kraj kuće izdržala, a ja je usadio '83. Vide i lipa ostala.
– Sad bi država mogla pomoći malo narodu. Bar 20 litara goriva.
– E treba ti baš. Ko ima motorku, ima gorivo. Ko nema motorku, ne treba mu ni gorivo.
– Sad će biti džabnih drva, neće nam šumar moći ništa.
– Cvjetala drača, nema. Ljetos ni bobe, a vidi je sad kako se bijeli.
– Dobra ova rakija, samo orijetka. Ja, ljudi, ovo u životu vidio nisam. Da može onako padati i pucati. Samo da ne udari minus dok se sve ne iskrči. Ako udari, pogoraćemo k'o rasada.
U daljini se čuju motorke. Pilaju li pilaju.
Struja ni s nokta.
Čvaraka ima, rakije ima.
Goran Dakić
