– Konačno mogu da dam otkaz na poslu samo zahvaljujući platformi Bitcoin UP. Napravio sam tako mnogo, a tako lako! – pohvalio se na jednom od najposećenijih novinarskih portala Matija Stević iz Novog Sada tvrdeći da je zaradio 41 hiljadu evra na kriptovalutama.
Međutim, Matija je fiktivan lik, vest o zaradi je lažna, a prevara sa Bitcoin Up i dalje vreba naivne građane Srbije od kojih se traži da uplate minimum 250 evra nakon čega će navodno “kripto robot” po automatizmu da im donese 1200 evra zarade na dnevnom nivou. Previše dobro da bi bilo istinito, ali onima koji su poverovali, život se pretvorio u pakao.
Pretražujući forume, koji okupljaju žrtve kripto prevara, BIRN je naišao na desetine ljudi, koji su izigrani tako što im je obećana ogromna zarada uz malo ili nimalo truda.
“Profesionalni prevaranti. Prvo ti zatraže depozit, a onda te uvlače da ulažeš sve više i više. Stvarno ne znam kako ovi ljudi mirno spavaju. U procesu sam povraćaja novca preko moje banke”, jedan je od komentara na forumu.
Nažalost, tek kada jednom uplati novac, žrtva shvati da je nasamarena i povraćaj novca je uglavnom nemoguć. Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao kažu da iza ovakvih kripto prevara stoje iskusni kriminalci koji vrhunski barataju tehnikom “pecanja” naivnih ljudi – ili čak i pojedinci iz državnih struktura. “Ovo nisu samo obični kriminalci, već timovi vrhunskih psihologa. Sve je namešteno tako da sruše vaše barijere poverenja”, kaže za BIRN Vojislav Rodić, IT konsultant za sajber bezbednost.
Glavni počinioci najčešće ostaju neotkriveni iza mreže Internet domena, fantomskih firmi i fiktivnih kol centara. “Iz razgovora sa kolegama i povremeno sa žrtvama sajber kriminala znam da Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal prima prijave, a kakve su realne mogućnosti za potpuno razrešenje slučaja, a posebno za nadoknadu štete, je drugo pitanje”, kaže Rodić za BIRN.
Paravan prevarantima su medijski portali na kojima se oglasi plasiraju, kao i oglašivačke agencije koje te iste oglase plasiraju. Marketinška agencija koja je prošle godine plasirala oglase na portalu B92 povezana je sa tajkunima iz Ukrajine i Rusije.
Druga, hrvatska, povezana je sa srpskim medijskim magnatom Igorom Žeželjem. Nakon što je BIRN poslao pitanja hrvatskoj agenciji, oglasi su nestali sa portala na kojima ih je dan pre bilo sijaset.
– Slučajno sam video ovaj oglas kod nekoga na telefonu i zaintrigiralo je moju profesionalnu radoznalost – napisao je na svom tviter nalogu sredinom prošle godine ekspert za informacionu sigurnost, koji se na društvenim mrežama predstavlja kao @Miloš.rs.
Pomenuti oglas na portalu b92 prikazivao je tročlanu porodicu pored plaže, sa potpisom “Građani Srbije već zgrću milione koristeći ovu…”. Vođen tragom, @Miloš.rs je otkrio da se radi o internet prevari Bitcoin Up kojoj su bili izloženi milioni građana Srbije, posetioci domaćeg medijskog portala. “Sve je lažno, od članaka do slika do Facebook komentara, nije nešto novo, ipak je dosta klasična Internet prevara”, kaže za BIRN @Miloš.rs, autor tvita i dodaje da je veći problem što se oglasi nalaze na jednom od najposećenijih portala u Srbiji.
Pola godine kasnije identični oglasi su i dalje vidljivi na početnim stranama portala.
Klik na jedan od oglasa vodi na lažni sajt Kurira, senzacionalistički naslov i navodni intervju sa poznatim srpskim biznismenom Miodragom Kostićem. “Tajne, velike banke, koje štampaju novac, ne žele da znate”, glasi podnaslov članka u kom Miodrag Kostić, predsednik i osnovač MK grupe, navodno govori o tajni svog bogatstva koju mu je donela “rupa u sistemu”, a koju do tada još niko nije primetio i unovčio.
– Radi se o platformi za automatsku razmenu kriptovaluta Bitcoin UP, koja koristi veštačku inteligenciju (AI) radi automatske obrade dugačkih i kratkih prodaja za vas da biste mogli da zarađujete novac po ceo dan, čak i kada spavate – stoji u tekstu. Ipak, većina žrtava pre ili kasnije sazna da platforma ne postoji i da je sve samo lažna simulacija.
BIRN je poslao pitanja kompaniji MK Group gde nam je rečeno da su nadležnim organima prijavili slučajeve lažnih objava na internetu koje su primetili. “Zbog daljeg toka istrage, nismo u mogućnosti da dajemo više informacija”, navodi se u odgovoru MK Group.
Kako funkcioniše prevara? Nakon što na sledećoj stranici popuni formular, osoba je dužna da uplati depozit od minimum 250 evra kako bi dobila pristup platformi koja navodno automatski, za klijenta, generiše zaradu u iznosu 1.200 evra dnevno. Posle uplate od minimum 250 evra stiže poziv operatera, koji od žrtve pokušava od da izvuče još novca.
– Ovakve prevare te navedu da uplatiš manji iznos na početku. Računa se na to da ćeš da budeš brzoplet, površan, pohlepan – kaže Vojislav Rodić, IT konsultant koji, između ostalog, godinama izučava mehanizme internet prevara.
Korišćenje poznatih ličnosti je samo jedan u nizu trikova kojim prevaranti ubeđuju žrtve u verodostojnost platforme. Pored Miodraga Kostića, prevaranti su kao zaštitna lica bez odobrenja koristili Novaka Đokovića, profesora matematike Srđana Popovića i druge. Isti oglas nas je u nekoliko navrata prosleđivao na vesti sa drugim akterima, ali bi sadržaj bio identičan.
– Kad je u pitanju stvaranje bogatstva, onda reč poznate osobe dobija na težini. Onaj koji prima informaciju razmišlja na sledeći način: ‘Ako poznata ličnost X to radi, onda mora da ima smisla’ što je uzrokovano predubeđenjem da poznati znaju kako do novca – kaže za BIRN komunikacijski strateg Đorđe Trikoš.
Početkom pandemije 2020. godine internet prevare dobile su na masovnosti pa je FakeNews Tragač pisao o obmanama vezanim za Bitcoin Code, Bitcoin Era, Bitcoin Bank i Bitcoin Up koje su žrtve mamile poznatim licima kako bi ulagali u nepostojeću platformu.
Zajedničko za većinu prevara je gotovo identičan stil promocije, prodajni tekst, dizajn prodajne stranice, korišćenje identiteta poznatih osoba koji navodno investiraju u tu “kripto robot” platformu.
Međunarodni istraživači i novinari navode da nazivi i logotipi platformi možda jesu drugačiji, ali da su ljudi iza prevare uglavnom jedni te isti. Istraživanje međunarodne mreže novinara OCCRP pokazuje da su lični podaci koje su žrtve ostavljale popunjavanjem formulara ili u razgovoru sa operaterima završavali u “mračnim” bazama podataka, a odatle preprodavani za potrebe drugih prevarantskih šema.
Ovo potvrđuje i anonimni izvor BIRN-a koji kaže da prevaranti posluju i sa ličnim podacima potencijalnih žrtava. “Te baze se prikupljaju na osnovu gugl i fejsbuk pretraga potencijalnih žrtava”, rekao je izvor.
U tvitu od prošle godine, @Miloš.rs navodi da su ga tadašnji oglasi odveli na sajt pod nazivom TopTrade Group, koji se i ranije vezivao za prevare sa kriptovalutama.
Iza sajta nalazi se firma Widdershins Group Ltd iz Dominikane, koja se našla na “crnoj listi” u mnogim zemljama, ali ne i u Srbiji, zbog finansijskih prevara.
Ipak, glavni profiteri od prevare daleko su od očiju javnosti. Različiti internet izvori navode da prevaranti konstantno menjaju mehanizam prevare, Internet domene, podatke, lokacije kako ne bi bili otkriveni.
Domeni srpske verzije Bitcoin Up-a registrovani su u različitim zemljama, pa je tako jedan domen registrovan na Islandu, drugi u Arizoni, treći u Ilinoisu… Registri domena pokazuju i da je većina napravljena u poslednjih nekoliko meseci.
Vojislav Rodić, IT konsultant za pitanja sajber bezbednosti, upozorava na sumnjiv domen u adresnoj liniji: “Ja kad vidim domen koji se završava sa ‘xyz’, odmah se nakostrešim. To je poprilično ozloglašen domen. Kada je postao dostupan, prve godine je bio povoljan što uglavnom iskoriste prevaranti da ga po atraktivnoj ceni zakupe. Mogu da ga zakupe na mesec dana, pa onda pređu na novi domen”.
Dodaje i da većina ljudi koji na telefonu pristupaju veb stranicama ne vide ceo domen: “Na adresnu liniju malo ko obraća pažnju. Sada svi otvaraju stvari u aplikacijama, ne u browseru.”
Nezavisni konsultant za sajber bezbednost, Gabor Šatmari u svom tekstu iz oktobra 2020. godine kaže da je locirao domene Bitcoin Up-a u Rusiji. Otvoreni registri pokazali su preko 300 domena registrovanih na tri osobe iz Moskve.
Ipak, Šatmari tvrdi da se iza prevare kriju i pojedinci iz Ukrajine. On je do tog zaključka došao kada je primetio da prilikom unosa ukrajinskog telefonskog broja u formular na sajtu Bitcoin Up, sajt prikazuje grešku. Razlog je jednostavan – ukrajinski kriminalci ne žele ukrajinske žrtve. Analiza je pokazala da je ovo jedina zemlja koju formular odbija da prihvati.
Ovo nije jedinstven slučaj. Sličan mehanizam funkcionisanja imaju prevarantski kol centri smešteni u Beogradu, koji izbegavaju da zovu žrtve iz Srbije. Umesto toga, obraćaju se žrtvama iz inostranstva predstavljajući se da zovu iz Ženeve ili nekog drugog evropskog grada, nudeći im riskantna ulaganja u binarne opcije ili kriptovalute.
U prilog ovoj tvrdnji ide i istraživanje OCCRP-a, koje pominje prevarantski kol centar iz Kijeva u vlasništvu firme Milton Grupa. Ovaj kol centar je dolazio do brojeva telefona žrtava upravo preko formulara na koji su vodile lažne reklame i oglasi sa Interneta. Pored Kijeva, kol centar imao je kancelarije u Gruziji i Albaniji koji su takođe skupljali kontakte žrtava preko prijavnih formulara sa oglasa Bitcoin Revolution.
Bitcoin Revolution i Bitcoin Up su navodno različite platforme ali vizuelni identitet oba sajta ukazuje na iste igrače iza prevarantske šeme.
Kada je Izrael 2017. godine ukinuo call centre koji su se bavili trgovanjem binarnim opcijama, industrija Internet prevara se preselila u Ukrajinu, Bugarsku, Albaniju, Kipar, pa i Srbiju.
U Beogradu je u jednom trenutku bilo oko 15 prevarantskih kol centara na čelu sa ljudima iz Izraela, rekao je prilikom svedočenja nemačkoj politici Aleksandar Ignjatović, bivši zaposleni u jednom od kol centara u Beogradu. Danas ih je daleko više, pokazuju podaci BIRN-a.
Anonimni izvor BIRN-a najavljuje da bi nakon otpočinjanja rata u Ukrajini, određeni broj kripto prevaranata iz Rusije i Ukrajine mogao svoje utočište da nađe u Srbiji.
@Miloš.rs u svom tvitu od sredine prošle godine navodi da je iza tadašnjih Bitcoin up oglasa na pojedinim domaćim portalima stajala kontraverzna ukrajinska agencija MGID.
Agencija je poznata po plasmanu oglasa prerušenih u (lažne) vesti, koji su otporni na mnoge alatke za blokiranje reklama. U prilog neetičkom poslovanju ide i to što MGID koristi marketing u službi manipulacije. Rumunski istraživački portal “Recorder” objavio je prepisku MGID-a i klijenta iz Rumunije u kojoj agencija nudi kreativne savete za oglašavanje na sajtovima u toj zemlji. “Rumuni su nezaposleni, pa će najradije biti privučeni lakom zaradom”, stoji kao jedan od saveta. U prepisci stoji da firma predlaže manipulaciju kultom patrijarhata, pa smatra da bi slogani poput “obezbedite svoju porodicu” ili “budi heroj” bili efikasni.
Agencija MGID je na srpskim portalima plasirala i druge manipulativne oglase. FakeNews Tragač je krajem prošle godine ukazao agenciji na ove oglase: “Ako dođemo do definitivnog zaključka da svi ili bilo koji od njih krše zakone Srbije, oni će odmah biti uklonjeni sa naše platforme“, napisala je referentkinja za marketing agencije MGID. Na pitanja BIRN-a o najnovijim oglasima, iz agencije nije stigao odgovor.
Analiza BIRN-a pokazuje da oglase koji promovišu kripto robote na domaćim portalima plasira hrvatska marketinška agencija Midas Network, u kojoj vlasnički udeo od 2020. godine ima Mondo d.o.o, u vlasništvu Igora Žeželja.
Samo dan pošto su novinari BIRN-a poslali pitanja agenciji, oglasi su iščezli ili su prosto zamenjeni oglasima druge tematike. BIRN je pitanja poslao Igoru Žeželju, koji je rekao da ne daje izjave za medije i uputio nas na Midas Network:
– Nikada do sada se nije desilo da neka od tih kompanija ne odgovori na pitanja novinara, tako da sam uveren da će odgovoriti na vaša pitanja – napisao je Žeželj. BIRN je pitanja marketinškoj agenciji Midas Network posalo 9. marta, a odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.
Na zvaničnom sajtu Midas Network-a piše da agencija ne snosi bilo kakvu odgovornost za sadržaje koji se oglašavaju korišćenjem Midas platforme.
Kako je prikazano na sajtu Midas Network, u delu “reference”, agencija kao klijente ima portale Mondo, Kurir, Alo, B92, Mondo, Espreso, Cosmopolitan, Pink i druge, koji su deo Adria Media Grupacije u vlasništvu Igora Žeželja.
BIRN
