Prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH direktne strane investicije u BiH u šest mjeseci ove godine su iznosile 512,4 miliona KM ili 262 miliona evra, rečeno je "Nezavisnim" u Agenciji za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA).
U istom periodu prošle godine direktne strane investicije u Bosnu i Hercegovinu su iznosile oko 766 miliona KM.
Kako su naveli iz FIPA, u prvih šest mjeseci 2022. godine zemlje s najvećim registrovanim iznosima kapitala u Bosni i Hercegovini su Švajcarska (95,7 miliona KM), Austrija (86,7 miliona KM), Velika Britanija (77,4), Slovenija (71,9) i Njemačka (65,3 miliona KM). Značajna povećanja kapitala registrovale su i Srbija (37,3 miliona KM), Turska (26,2) i Italija (22,6).
– Prema zvaničnim podacima Centralne banke BiH, direktna strana ulaganja u 2021. godini u Bosni i Hercegovini iznose 971,2 miliona KM ili 496,6 miliona evra i veća su u odnosu na prethodnu godinu za 32 odsto – kazali su iz Agencije.
Dodali su da su zemlje koje su najviše investirale prošle godine u BiH bile Švajcarska (210,8 miliona KM), Turska (147 miliona KM) i Velika Britanija (126,1 miliona KM).
– Zemlje koje slijede su registrovale značajnija povećanja kapitala u 2021. godini, preko 50 miliona KM, i to Austrija (96,1), Hrvatska (82,0), Srbija (79,5), Njemačka (76,9), Slovenija (70,7) i Italija (58,7 miliona KM) – rekli su iz FIPA.
Posmatrano po djelatnostima, najviše stranih investicija u 2021. je bilo za trgovinu na malo (osim trgovine motornim vozilima i motociklima) 172,9 miliona KM, pa slijedi proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme 114,1 miliona KM i proizvodnja baznih metala 102,7 miliona KM.
Ekonomista Milenko Stanić smatra da je jedan od razloga ovako niskih direktnih stranih investicija politička nestabilnost u BiH.
– Ovaj pad pokazuje samo dalji trend urušavanja zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u Bosnu i Hercegovinu. Pored političke nestabilnosti, tu su i drugi problemi za otežane uslove rada i poslovanja kao što su visoke stope inflacije. Činjenica je da samo po doznakama iz inostranstva koje naša dijaspora šalje svojim porodicama između tri i četiri milijarde KM na godišnjem nivou, što pokazuje kako direktne strane investicije i nisu toliko bitne za privredu BiH. Tu su i razlozi kao što su pretjerano opterećenje na zaposlene radnike, poreski i velika prisutnost neporeskih davanja, razne vrste taksi, dozvola, doznaka koje ne postoje u okruženju. Što se tiče parafiskalnih nameta, BiH ih ima duplo više nego Hrvatska, a tri puta više nego Srbija – objašnjava Stanić.
Igor Gavran, ekonomski analitičar, istakao je da je, prema njegovom mišljenju, pad još veći nego što brojke pokazuju.
– Ovih 500 miliona KM je mnogo manje nego što je 500 miliona KM bilo prošle godine. Ako uzmemo u obzir inflaciju koju smo imali i pad vrijednosti konvertibilne marke zbog pada evra, onda je ovaj pad još veći. Uzroci definitivno jesu veći u ekonomskoj krizi, jer oni koji ulažu iz EU koja je takođe u krizi, ustručavaju se od vanjskih ulaganja i fokusiraju se na svoje zemlje. Činjenica je da, i ako se odluče na ulaganja, Bosna i Hercegovina im neće biti prvi izbor jer nije najpovoljnije tržište – zaključio je Gavran.
nezavisne.com
