Stroga akcizna politika BiH dovela je proteklih godina do ekspanzije crnog tržišta na kojem su šverceri ubirali ekstraprofit, a budžeti ostali bez milijardi maraka. Iako se slažu da je crno tržište veliko, mišljenja ekonomista o uticaju akciza na to su podijeljena. Dok jedni smatraju da je ovakav akcizni model imao izuzetno negativne rezultate, drugi su stava da je povećanje akciza, uz oštriju inspekcijsku kontrolu, jedini put ka smanjenju pušenja.
Prema podacima Uprave za indirektno oprezivanje (UIO) BiH broj izdatih akciznih markica se od 2009. godine kada se krenulo sa povećanjem akciza dramatično se smanjio, a procjene su da je glavni razlog za to rast crnog tržišta.
Tako je broj izdatih markica u 2009. godini iznosio 534,9 miliona KM, a u 2018. godini 225,4 miliona KM.
Istovremeno je došlo i do snažnog rasta prihoda po osnovu akciza na duvan, ali su oni i varirali, odnosno u nekim godinama su čak imali i pad, iako je akciza rasla.
Ekonomski analitičar Admir Čavalić, jedan od autora istraživanja na temu akcizne politike na duvan u BiH, kaže da se BiH odlučila za pogrešan akcizni model koji je za posljedicu imao izuzetno negativne rezultate.
– Zaista je nejasno zašto se taj model prihvatio, imajući u vidu činjenicu da su zemlje koje su već ušle u EU, poput Hrvatske, imale dosta jednostavniju akciznu politiku u poređenju sa našom koja je bila rigidna. Kod nas se preko noći formiralo crno tržište, propalo je niz domaćih proizvođača, a potrošači su na ilegalnom tržištu dobili proizvode sumnjivog kvaliteta koji mogu dodatno da oštete njihovo zdravlje – kaže Čavalić za portal CAPITAL.
Ističe da su vlasti BiH, pod nekim imaginarnim zahtjevima, krenule u nekontrolisanu akciznu politiku koja je dovela do toga da izgleda kako opada broj osoba koje konzumiraju duvanske proizvode, a u stvari se taj broj samo prebacio na ilegalno tržište. Pored toga, kaže da je u jednom momentu došlo do pada prihoda od akciza.
– Vrhunac je bio 2016. godine kada se dostigla ta nevidljiva tačka Laferove krive, odnosno kada svaki dodatni namet ne donosi rast prihoda za državu – kazao je on.
Čavalić kaže da je teško ići unazad i smanjivati akcize, te da bi za sada najbolje rješenje bilo da se održava moratorijum koji je na snazi od 2019. godine.
– Mi smo sada dostigli taj iznos od 90 odsto opterećenja i ni slučajno ne bi trebalo ići sa daljim rastom ili tempom rasta koji smo imali do sada. To bi bilo katastrofalno – kazao je Čavalić.
Njegovo mišljenje dijeli i ekonomista Arsen Hršum koji kaže da je iluzorno pričati da samo akcize utiču na nivo ilegalnog tržišta, a da ne utiče nivo efikasnosti državnih institucija zaduženih za suzbijanje ilegalnog tržišta.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDJE
capital.ba
