Imunitet krda postiže se u trenutku kad je određeni dio populacije vakcinisan protiv patogena ili je prebolio infekciju.
Je li to ostvarivo kad je u pitanju covid-19 zbog stalne pojave zaraznijih varijanti, otvoreno je pitanje.
“Ako pitanje glasi ‘hoćemo li samo vakcinacijom kontrolisati pandemiju’, odgovor je negativan”, kaže francuski epidemiolog Mircea Sofonea, profesor na univerzitetu u Montpellieru.
On kaže da kolektivni imunitet ovisi o dva temeljna faktora.
“To su zaraznost virusa i učinkovitost vakcine da štiti od infekcije. U ovom trenutku te efikasnosti nema”.
Delta je ugrubo 60 posto prenosnija od alfa varijante i dvostruko zaraznija od izvornog soja koji se pojavio krajem 2019. godine.
Što je virus učinkovitiji u širenju zaraze, to prag za imunitet krda raste.
“Teoretski, to je vrlo jednostavna matematika”, kaže epidemiolog Antoine Flahault, upravnik francuskog Instituta za javno zdravlje.
Izvorna varijanta koronavirusa imala je reprodukcijsku stopu između nula i tri, što znači da jedna zaražena osoba može zaraziti do tri druge. Da je tako ostalo, imunitet krda ostvario bi se nakon vakcinisanja 66 posto ljudi, rekao je Flahault.
“Ali ako je reprodukcijska stopa osam, kao što je deltina, to nas približava brojci od 90 posto”, objasnio je.
Sve navedeno vrijedi pod uslovom da su vakcine sto posto uspješne u zaustavljanju delte, znamo da, nažalost nisu.
Više od 100 postovakcinisanih
Po podacima američkih naučnika, učinkovitost Pfizerove i Moderninevakcine u sprečavanju zaraze pala je s 91 na 66 posto otkako je delta postala dominantna varijanta. A pošto su studije pokazale da imunitet stečen vakcinom sam po sebi opada s vremenom, nekoliko je zemalja već krenulo s vakcinacijom trećom dozom, takozvanim boosterom.
Uzimajući sve to u obzir, Sofonea kaže da bi više od 100 posto ljudi trebalo biti vakcinisano da se zaustavi prenos virusa, što je iz očitih razloga nemoguće.
“Delta može zaraziti i vakcinisane, a to znači da će se svako nevakcinisan u nekom trenutku ‘susresti’ s virusom”.
Sve pandemije jednom završe
No čak i ako taj mitski cilj kolektivnog imuniteta nije više u igri, stručnjaci ističu da je vakcinisanje najvažnije. vakcina nesporno pruža odličnu zaštitu od težeg oboljenja.
“Naučnici preporučuju da se vakciniše što više ljudi”, ističe Flahault te dodaje da s vremenom sve pandemije završe.
Sofonea kaže da je još uvijek moguće da covid postane još jedna endemska bolest, “ali ne samo uz pomoć vakcine”.
Predviđa da će do daljnjega trebati nositi maske i održavati fizičku distancu.
“Tokom pandemije AIDS-a, kad su naučnici rekli ‘nosite kondome’, mnogi su rekli – ‘u redu, hoćemo neko vrijeme'”, podsjeća Flahault. “A na kraju su ih nastavili koristiti. I u ovom bi se slučaju moglo dogoditi da još dosta dugo nastavimo koristiti maske u zatvorenim prostorima i u javnom prevozu”.
