Prepodobni Makarije Egipatski Misirac, jedan od mlađih savremenika Antonija Velikog.
Otac mu bio sveštenik. Iz poslušnosti prema roditeljima oženi se, no žena mu ubrzo umre i on se udalji u pustinju gdje provede punih šezdeset godina u trudu i borbi, unutrašnjoj i spoljašnjoj, za carstvo nebesko. Kad su ga pitali zašto je toliko suv i kad jede i kad ne jede, on odgovori: „Od straha Božijega“.
Toliko je uspio očistiti svoj um od zlih pomisli i srce svoje od zlih želja da ga je Bog obdario obilatim darom čudotvorstva, tako da je i mrtve iz groba vaskrsavao. Njegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone. Reče mu jednom demon: „Ima samo jedno u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad“. „Nego šta je to?“ upita ga Makarije. „Tvoje smirenje“, odgovori demon.
Svome učeniku Pafnutiju govorio je Makarije često: „Ne osuđuj nikoga i bićeš spasen“. Živio je devedeset sedam godina. Pred smrt na devet dana javili mu se iz onoga svijeta sveti Antonije i sveti Pahomije i navestili mu da će kroz devet dana umrijeti, što se i dogodi. Još mu se pred samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svijet nebeski, pohvalio trud i vrlinu njegovu i rekao mu da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko. Upokojio se 390. godine.
Sveti Marko, arhiepiskop Efeski, svetilnik i hrabri pobornik Crkve Hristove. Rodio se u Carigradu 1391. godine od roditelja plemenitog roda. Izučio je filosofske i teološke nauke, prvo kod svog oca Georgija, đakona, a poslije kod drugih slavnih učitelja tog doba. Kada je imao 25 godina razdao je sve svoje imanje i otišao na podvižnički život na ostrvce Antigona u Mramornom moru. Znamenit zbog odvažnog štićenja Pravoslavlja na Florentinskom saboru uprkos i cara i pape. Upokojio se mirno 1452. godine. Na smrtnom odru molio svoga učenika Georgija, docnije slavnog patrijarha Genadija, da se čuva zamki Zapada i da brani Pravoslavlje.
