O dobro ste i došli, mogli ste i poraniti, nastavili smo mi njega ima dva sata debela, sinoć je Milan donio kotao, ali nismo htjeli ložiti, ušli bi u noć, a ne valja ući toliko u noć, onda od jutra nemaš ništa, možeš ga baciti niz obalu, k'o i patoku, deder naspi kad već ništa ne radiš, što si i doš'o ako ne znaš nasuti…
De ti nijedne, reče mi ćaća da si doćer'o kazan bez lijevka, kaže da si lijevak negdje u selu izgubio, da mi je znati kod koje si bio kad si lijevak izgubio, a vala bez lijevka i nisi mor'o dogoniti kot'o, kako da sipamo kom i čime da sipamo, hoćemo li iz šaka sipati, ako si ga i izgubio, mogao si novi poklepati, šta je to tebi, dva sata posla, a mog'o si i kum-Mići odnijeti, njemu je to uz tri-četiri dima.
Neka tebe, čuj lijevak, sve imaš, samo ti lijevak fali, može se i bez lijevka, samo pazi da ne prosipaš, treb'o sam ti donijeti lijevak bez kazana, šta bi onda rek'o, onda bi kuk'o što nema kazana, je li lakše rakiju ispeći bez lijevka ili bez kotla, ja sam čuo da se rakija more bez lijevka ispeći, ali bez kazana to još nisam čuo, a ti oprobaj, svašta ti moreš, neće ti ni to biti mrsko, ionako ništa ne radiš, samo pišeš ono svoje.
Dosta vas dvojice, eno vam poljane, pa se bodite, nemojte mi oko kotla poganiti, ionako slabije baca, šta vam je zorom da se koljete, k'o da ste braća, a ne komšije, a i ljudi, braćo moja, dodaj mi tu kečiju, eto ti je iza vrata, promiješaj kom, tebi je lakše, mlađi si, ne bole te ruke, ja sam u šest bio kraj kazana, dok sam nacijep'o potpalu, naložio, usuo, nije se niko sjetio doći, pomoći, niste trebali ni dolaziti ako ćete dolaziti u podne, ko je još vidio da se u podne počinje posao?
Dobro je, ne truni, nismo ležali, slagali smo drva gore na njivi, ima četiri metra drva, sve drača, strulila bi da je nismo složili, ostavi sad to, idi lezi, odmori malo, nas dvojica ćemo nastaviti kotao, jesi čuo da Peđi umiru ovce, svako veče po dvije-tri, bio veterinar, kaže nije u svom životu vidio tako nešto, krv im se pretvara u smolu, nosio dolje u „Vasu“, ni oni ne znaju šta je, kažem ja njemu da šalje za Beograd ili da vozi, nije Beograd preko svijeta, oni tamo moraju znati kakav je đavo.
Moraju, moraju, nisu k'o ovi naši, čuj nije nikad vidio, pa što je iš'o u školu tol'ke godine, u šta je gledao, šta je čitao, od koga je učio, ja kad sam jednom razveo vodu, znam je razvesti još sedamdeset i sedam puta, ne moram ići u Beograd da me opet uče, zamisli da kum-Mićo ne zna poklepati sikiru zato što su joj veće ušice, pa da mora da ide u Beograd da mu neko pokaže kako da je poklepće, to bog nije vidio otkako je svinja repom zavrnula, naspide još jednu, pa da poslije možeš još jednu.
Jesi li čuo ti ono Kupim kazan za rakiju, znaš ti šta to znači, kakva njena Slovenija, ma kakvi bakrači, pa šta sve neće i spjevati, čuj pjesma o kotlu, sinoć ja velim mojoj Dani to, kaže čula još zimus, kako čula kad ja nisam čuo, jesi mi ti prič'o ono što je Đuro pisao da i u pivu ima rakije, kako ima, pitao ga neko, lijepo, ima, da nema rakije u pivu ja se nikad ne bih mogao od piva napiti, što to ne ture u pjesmu, a koliko ste kotlova mislili peći?
Deset, možda jedanaest, ali sve jabuka, nema šljive truna jednog, sve mraz ubio, palili smo gume proljetos, džaba, sve satro, ništa pomoglo nije, imaćemo i jedno dva kotla loze, voliš li ti lozu, ja volim, ali samo kad je dobro ladna, a jabuku ćemo sutra prepecati, baca deset litara, ja bih i sa sedam bio zadovoljan, gdje neću biti sa deset, ali moraš je prepeći, biće jedno dva kotla čiste, sutra ćemo, nastavićemo i prase, pa dođi, onaj debeli rek'o da će možda ujutro i pasulj kuvati, ali im ništa ne vjerujem, đe će pasulj na prase.
Ja ću sljedeće sedmice, kuvaćemo ovcu u nedjelju, nemoj da te dva puta zovem, ne mogu kasnije nikako, imam dvije slave, kod kćerki i zetova, poslije toga ide meni, onda treći vikend radim, kupio sam nešto šljiva, biće bar jedno pet kazana, ali nije meni ni do rakije, ima pun podrum rakije, eno je u buradi, ne moreš je popiti da je do Đurđeva piješ, nego da sjednemo malo, nismo dugo, da se vidimo, da proljudujemo, šta bi ćaća dao da može sad da nas vidi i čuje…
Goran Dakić
