Prema podacima Eurostata, statističke agencije Evropske unije, Bosna i Hercegovina je na samom začelju na zapadnom Balkanu što se tiče procenta stanovništva od 30 do 34 godine koje ima visoko obrazovanje.
Naime, u podacima Eurostata o osnovnim brojkama o zapadnom Balkanu i Turskoj, navodi se da po stepenu visokog obrazovanja BiH prema procentu stanovništva od 30 do 34 godine ima 23,2 odsto visokoobrazovanih mladih muškaraca, a 34 odsto žena, dok je u Evropskoj uniji taj udio 36 odsto za muškarce, a 46,1 odsto za žene.
Na primjer, Turska, koja prema ovim podacima ima 83,6 miliona stanovnika, prema procentu stanovništva ima 33,9 odsto visokoobrazovanih mladih muškaraca od 30 do 34 godine, a 32,2 odsto žena.
– Srbija ima 27,1 odsto visoko obrazovanih muškaraca, a 39,1 odsto žena. Albanija 26,7 odsto muškaraca po stepenu visokog obrazovanja, a 40 odsto žena – stoji u podacima Eurostata.
Dalje se ističe da Sjeverna Makedonija ima 34,3 odsto visokoobrazovanih muškaraca prema procentu stanovništva, a 45,3 odsto žena.
– Crna Gora ima 35,1 odsto muškaraca po stepenu visokog obrazovanja, a 41,7 odsto žena – naglašava se u podacima.
U podacima Eurostata piše da samoproglašeno Kosovo ima 28,1 odsto muškaraca koji su visoko obrazovani, a 30,3 odsto žena.
Ivan Šijaković, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, istakao je za "Nezavisne" da je ovo poražavajući podatak, posebno uzimajući u obzir to kakvo je stanje što se tiče broja visokoobrazovanih bilo u bivšoj Jugoslaviji.
– Danas imamo toliki broj fakulteta, kako javnih, tako i privatnih, i opet ne možemo da postignemo broj koji imaju susjedne zemlje koje su nekada jako zaostajale za nama. Ovo je neugodan signal za celo društvo i ovome mora da se posveti velika pažnja te da se razvije strategija obrazovanja mladih ljudi – naglasio je Šijaković.
Prema njegovim riječima, drugi problem je taj što obrazovani ljudi odlaze iz Bosne i Hercegovine.
– Mislim da je jedini način da se napravi reforma obrazovanja. Potrebno je da se uvedu i nove struke i oblasti obrazovanja, informatika, digitalna tehnologija, te savremeni dio nauke i ostalo što se traži. Takođe, potrebno je i da se ide ka tome da država stipendira obrazovanje kako bi bilo što jeftinije, odnosno da bude potpuno besplatno. Ovo bi značajno pomoglo.
Trebalo bi i povećati interesovanje za obrazovanje te da prilikom zapošljavanja obrazovani imaju značajnu prednost. Danas je nauka veoma napredovala, tako da se veoma brzo iz nauke prevodi u tehniku i tehnologiju – zaključio je Šijaković.
nezavisne.com
