Međunarodni monetarni fond apelovao je na vlasti u BiH da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, te podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda kako bi se ojačala fiskalna održivost.
Iz MMF navode da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.
Izvršni direktori MMF-a su pozdravili korake koje su vlasti pravovremeno preduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji.
Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uslove na tržištu, uz istovremeno preduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.
Iz MMF-a su, kako je navedeno, apelovali da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor.
– Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala – saopšteno je iz MMF.
Izvršni direktori MMF-a su naglasili da agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog sprovođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.
Oni su naglasili potrebu za unapređenjem razmjene informacija i “uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturisanje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima”.
Direktori MMF su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovisala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard.
Oni su pozvali na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama.
Izvršni direktori MMF su apelovali na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno realizuju zakonski okvir za sprečavanje korupcije.
Kada je riječ o klimatskim promjenama, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije.
U saopštenju MMF navodi se da dešavanja u Ukrajini i dalje stvaraju značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što ima posljedice za BiH.
Ocijenjeno je da status zemlje kandidata za članstvo u EU, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha.
– Ekonomski rast je pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i očekuje se da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i spoljne potražnje. Inflacija je dostigla vrhunac od 17,4 odsto u oktobru 2022. godine i od tada kontinuirano pada, ali je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na šest odsto u ovoj godini – dodaje se u saopštenju.
Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvijesnost u vezi sa ekonomskim izgledima, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i podsticanja srednjoročnog rasta.
U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeluju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promovisanja neophodnih reformi.
Direktori su istakli i potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem.
srpskainfo.com
