Predsjednik Rusije Vladimir Putin dobio je 72,3 odsto glasova na biralištima u inostranstvu tokom predsjedničkih izbora, saopštila je ruska Centralna izborna komisija /CIK/.
Prema podacima objavljenim na sajtu CIK-a, Vladislav Davankov iz partije Novi ljudi dobio je 16,65 odsto glasova Rusa koji žive u inostranstvu, Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije 2,22 odsto, a kandidat Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slucki osvojio je manje od dva odsto glasova.
CIK je ranije objavio da je Putin pobijedio na predsjedničkim izborima sa 87,28 odsto osvojenih glasova, prenose agencije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na osnovu 99,43 odsto prebrojanih glasačkih listića ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima od 15. do 17. marta sa 87,32 odsto glasova, ali je prema zvaničnim rezultatima sa birališta u Beogradu, koje je objavilo Rusko demokratsko društvo, osvojio svega 10,8 odsto, prenosi Euronews.
Njega je komotno porazio kandidat partije Novi ljudi i poslanik Dume Vladislav Davankov (40), osvojivši 67 odsto glasova. Prema objavljenim rezultatima, u Srbiji je glasalo 4.726 Rusa, 3.185 za Davankova, 512 za Putina, dok je 900 zaokružilo više od jednog kandidata, zbog čega je listić bio nevažeći.
To se ne poklapa potpuno sa rezultatima izlazne ankete Inicijative “Glasajte u inostranstvu” (Голосуй за рубежом), po kojoj je Putin osvojio samo tri procenta na biralištu u Beogradu.
Volonteri ove nezavisne organizacije sproveli su anketu na 62 biračka mesta u inostranstvu nad 66.435 glasača. Ono što na prvi pogled bode oči je ogroman procenat glasova za Davankova, za kojeg je na pojedinim mestima glasalo više od 70 procenata ispitanika (najviše u turskom Trabzonu 77 odsto).
Tako je u Srbiji, od 3.906 ispitanih Rusa, čak 67 odsto reklo da je podržalo ovog predstavnika mlade liberalno orijentisane partije osnovane 2020. godine. U Podgorici je zabeležen maltene isti rezultat, tri odsto za Putina i 66 odsto za Davankova.
Zanimljivo je da je Putin u Zagrebu mnogo bolje prošao sa 14 odsto ispitanika koji kažu da su glasali za njega i “samo” 42 odsto za Davankova. Ruski predsednik dobio je glasove više od pola isptanika samo u Atini (59 odsto), dok je na drugom mestu po podršci bila Đenova sa 48 procenata.
Poređenja radi, prema podacima Centralne izborne komisije Rusije, Davankov je završio na trećem mestu sa 3,79 odsto glasova, iza Nikolaja Haritonova iz Komunističke partije (4,32 odsto), a ispred Leonida Slutskog iz Liberalno demokratske partije Rusije (3,19 odsto). Međutim, prema pomunutoj anketi među raseljenim Rusima Haritonov i Slutski imaju između nula i dva odsto podrške, sa izuzetkom Sidneja, Krakova, Bangkoka i Pariza, gde je kandidat LDPR-a dogurao do “čitavih” tri procenata.
U većini gradova u inostranstvu Davankov je dobro prošao, piše portal Meduza. U Varšavi je osvojio 51 odsto glasova, u Pragu 59,89, a u Hagu 56,88. Prema izlaznoj anketi Inicijative “Glasajte u inostranstvu” u tim gradovima je, istim redosledom, dobio 57, 66 i 63 procenta podrške. Davankov je takođe pobedio u litvanskom Viljnusu za 39,22 odsto protiv Putinovih 29,74, i u izraelskoj Haifi sa 40,82 prema 33,93 procenata.
Drugi zanimljiv podatak je broj onih koji su priznali da su predali nevažeći listić, što se takođe može tumačiti kao vid protesta protiv izbora i vladavine ruskog lidera. Naime, u većini gradova širom sveta to je bio dvocifreni procenat, načešće između 10 i 25 odsto. Najviše takvih glasača bilo je u Varšavi (31 posto), dok ih je u Beogradu bilo 13 procenata.
Procenat onih koji su odbili da odgovore za koga su glasali drastično je varirao od samo jedan posto u Sidneju, Barseloni i Poznanju, do čak 64 odsto u Talinu. Velike brojke u ovom slučaju se mogu protumačiti strahom glasača u slučaju da njihov identitet bude objavljen, a možda i nepoverenjem prema organizaciji koja je sprovela anketu. Zanimljivo je da je u pomenutoj prestonici Estonije, prema CIK-u, 75,22 odsto glasalo za Putina, a 12,76 za Davankova. U anketi je samo osam posto ispitanika priznalo da je podržalo ruskog lidera, 15 odsto Davankova.
